Bunar je mesto gde se čuva voda a voda znači život.

Serija “Bunar” je drama egzistencijalizma. Potraga za smislom. Za odgovorom zašto zapravopostojimo na ovom svetu. Glavni junak- profesor filozofije Radomir Pavlović (Igor Đorđević, ujedno i glavni kreator serije) traži upravo to- smisao. On je na vrhuncu svoje moći kada krene na taj put- dovoljno mlad Selimovićevih četrdesetih a opet nedovoljno star da razume sve što će ga na tom putu snaći. Sklon svemu a opet ničemu nije. 

Otklonjen od svega, čak i iz svoje Šumadije iz koje potiče i gde je centralno mesto radnje; ili bar tako misli. “To su te četrdesete.”, rekao je jedan od najvećih pisaca ovog jezika, Meša Selimović – da je to ružno doba, da si još mlad da imas želje a star da ih ostvariš – Deset gore ili dole i sve bi bilo u redu. Radomir ima 45 i nigde je. Sve je i ništa nije. Videćemo ga kako počinje naša priča kao najlepšeg, najlogorečnijeg, svemuštog, kao uspešnog profesora, omiljenog u medijima, pisca kultne knjige- ali jedan događaj menja sve i sve se to ruši preko noći. Ide u svoju rodnu kuću, rodno selo u centru Karađorđeve Srbije koje više nije onakvo kakvim ga on pamti.

Ima onih povrataka koji nas ne vrate sebi nego nas još više udalje od nas samih. Nekad ih biramo, nekad nas zateknu ili nemamo izbora- a nekad nas odvedu putevima koje ne možemo ni da sagledamo. Radomirov put gledamo i pratimo – na njemu će se ukrstiti sa mnogima: zatečenim, zaboravljenim: novim i nepoznatim licima, i kao i svaki susret u životu, neminovno će se promeniti. U Bunaru Radomir gleda svoj odraz i traži odgovore.