Krajem 14. veka srednjovekovna Srbija je postala meta osmanskih osvajača. Jedna od njihovih odmetničkih družina spali zamak i odvede mladu ženu Banovića Strahinje, istaknutog srpskog plemića. Banović Strahinja počinje dugu i gotovo uzaludnu potragu za ženom uprkos svim sumnjama u njenu vernost.
Nakon što ga je žena prevarila i napustila, Dmitar se osamio i živi na planini u Crnoj Gori. Ali shvatiće da čovek nije stvoren da živi sam, kao vuk samotnjak.
Za trojicu mladih partizana, Mitru, Kostu i Marka, dani pobede i obnove predstavljaće romantično i dramatično vreme puno iskušenja, snova i čežnji. Carinik, zadivljen lepotom devojke, nestaće u talasima reke. 2. maja 1945. pao je Berlin. Taj dan će biti gorka pobeda za Kostu, a za Marka oproštaj od života. Za Marka će biti iskušenje kada žene počnu da mu nude ljubav u zamenu za njegovu zapovedničku snishodljivost. Ali on će ostati nepopustljiv pred samim sobom. Neće ni pokušati da se brani na vojnom sudu. Vraćajući se iz Markovog grada nakon što se oprostio od prijatelja, Kosta upoznaje prelepu neznanku sa kojom razvija romansu.
Tragikomična priča o bivšem bokserskom šampionu, nepobeđenom u ringu, ali pobeđenog alkoholom.
Nekada sluga, usamljeni pastir u planini, u doba okupacije nasilnika i ubica – Maksim, u ime mutnih političkih koncepata, teroriše nekoliko sela u zabačenom planinskom kraju. Pod maskom crnkinje, gradska žena održava stalnu vezu između grada i sela u planini i organizuje pokret otpora. Zaljubivši se u nju, sticajem okolnosti, Maksim zamišlja da gradska žena želi zlato, zbog čega utrostruči rad ubice da bi došao do novca. Saučesnik Maksima ubice Maksim dečak otkriva ulogu gradske žene. Maksim ubica je otišao u grad da se posveti. Usamljeni čovek Maksim gine u unakrsnoj vatri.
U novogodišnjoj noći, starijeg čoveka koji je podneo tužbu protiv sebe, neočekivano je posetila njegova seksi komšinica, polugola dama koja je morala da se suoči sa nestankom struje usred tuširanja.
Ovaj film je priča o blizancima. Nežna priča o ljubavi dva brata blizanca koji su fizički potpuno isti, ali su im karakteri potpuno drugačiji.
Do pobede i dalje je jugoslovenski crno-beli ratni film snimljen 1966. godine u režiji Živorada Mitrovića, a po scenariju Simona Drakula. Radnja se odvija pred kraj Drugog svetskog rata u malom makedonskom gradu koji su partizani oslobodili od bugarskih snaga, a pred njima je pitanje kako da se suprotstave zarobljenim vojnicima, ali meštani koji su podržavali neprijatelja.
Feudalna Srbija 1308. godine. Monah Dorotej, travar, došao je u manastir da leči starog igumana. Monah Nikanor se sprema da preuzme svoj položaj u manastiru, pa se njegovo nepoverenje prema Doroteju pretvara u otvoreni sukob kada se iguman oporavi. U narodu se proneo glas da je Dorotej bio čudotvorac. Vlastelin Lauš poziva Doroteja da ga izleči od rane koja je ukazivala na zlo. Komandant dadarske vojske nameće se gospodarici Jeleni, Lauševoj ženi, nadajući se da će Lauš poginuti i da će preuzeti privredu. Jelena se zbližava sa Dorotejem, koji leči ljude, ne izdvajajući ih po značaju već po stradanju. Naravno, između njih dvoje se razvija duhovna veza, koja prerasta u ljubav. Tada se budi mračne sile zla. Nikanoru i Dadari izmiče poslednja šansa da osvoje moć. U svetu čiji su oni predstavnici nema mesta ljudskosti i ljubavi.
Film prati proslavu sedmogodišnjice seljačke radne zadruge, u provinciji u kojoj se nove ideje teško prihvataju. Kao i delatnost sveštenika koji želi da obnovi ikonostas, lokalne intrige fotografa, u malom mestu gde meštani žele da postanu fudbalski prvaci.
Rat je završen i grupa mladih partizana se vraća u svoj grad da nastave prekinuto školovanje. Sve rade „po svom”, jer su dovoljno mladi da idu u školu i prave nestašluke, ali i zreli da reaguju na laži i nepravdu. Bučni, spremni na sukobe, problem su njihove okoline… Kada se naviknu na normalan život, jednog od njih upadaju u zasedu četnički odmetnici. Drugovi su ponovo obukli uniforme, zgrabili oružje i krenuli da osvete svoje drugove.
Radnja se odvija u Vojvodini, na jugoslovensko-mađarskoj granici, u periodu posle Drugog svetskog rata, između 1945. i 1948. godine.